Energija vetra se dobija pretvaranjem energije strujanja vetra u mehaničku i električnu energiju. Ljudi su odavno naučili da koriste ovaj tip energije. Koristili su je da pokreću svoje brodove i jedrilice, a kasnije, koristili su je za vodenice. Bilo za presovanje ili pumpanje vode, mehanizam vodenice je pokretan od strane propelera, koji koristi vazdušne struje.
Vremenom, vodenice koje su koristile kinetičku energiju i pretvarali je u mehaničku su evoluirale u turbine. Ovo se dogodilo u SAD u 19. veku. Skorije, kako su ljudi shvatili da su fosilna goriva ograničena i da zagađuju životnu sredinu, korišćenje energije vetra je postalo sve veće.
Vetroturbina funkcioniše na veoma jednostavnom principu koji je poprilično lako shvatiti: vetar izaziva pokretanje propelera turbine, a propeler aktivira električni generator. Određeni modeli vetroturbine mogu biti opremljeni baterijama, radi skladištenja energije. Međutim, kada su u pitanju vetrofarme, gde su desetine ili čak stotine vetroturbina u funkciji, energija se injektira u električnu mrežu i zatim se koristi od strane domaćinstava i fabrika koje su povezane na istu.
Energija vetra je 100 odsto obnovljiva, cene njenog korišćenja su male a performanse se povećavaju. Ovi faktori doprinose konstantom rastu tržišta, na veliku radost onih koji su investirali u ovu oblast. U Rumuniji, 3% od ukupne proizvedene energije dolazi od snage vetra, sa jasnom tendencijom porasta kako cena kW proizvedenog od strane vetroturbine pada. Počevši sa 2011, država je koristila 850 MW energije vetra, što je više od instalisane snage nuklearne elektrane Cernavoda.